Janine di Giovanni: What I saw in the war
Đanin di Đovani (Janine di Giovanni): Šta sam videla u ratu
Double-click the English transcript below to play the video.
vaš svakodnevni život,
telefon ne radi,
su naoružani muškarci,
jedne moje prijateljice,
o tome šta joj se desilo,
dočarati kako to izgleda.
jednog aprilskog dana 1992. godine,
Radila je u banci.
Bila je neko ko voli da se zabavlja.
glavnim putem kroz Sarajevo
bilo ko od nas uradio
sakriva se iza kante za smeće,
oseća se glupo,
sa vojnicima
moja prijateljica je bila u masi ljudi
neznancu u autobusu,
koji napuštaju Sarajevo
sa svojom majkom
"Uzmite moje dete! Uzmite moje dete!"
nekome kroz prozor.
bez grejanja, bez hrane,
krajem 20. veka.
jedna od onih reportera
i privilegiju da budem tamo
nego i kakav čovek treba biti.
koji mogu biti heroji.
Naučila sam šta je drugarstvo.
i smrti i haosa,
ljudi pomažu svojim komšijama,
odgajaju svoju decu,
sa sredine puta
ugrožavaju sopstveni život,
da uđu u taksi
jednom je rekla:
Ostalo je odgovornost."
mnogim, ratovima posle toga,
srednjoškolski sastanak.
jer zvuči kao neka zabava,
okupljanje reportera
humanitarnih radnika
i odvažnih ljudi Sarajeva.
nadolazeći tenk pre 20godina,
od 12.000 crvenih stolica,
je predstavljala
poginula tokom opsade,
ne u celoj Bosni
male stolice
izveštavam jer verujem
koja mora biti ispričana.
u kojima sam videla da rat stiže.
veruju u to da stiže
ranije kad još mogu.
da ostanu u svojim domovima.
me stalno proganja.
da bih izveštavala o genocidu u Ruandi.
razmislite o milion ljudi.
sećam se
daleko koliko sam mogla,
gomila tela u visini duplo višoj od mene
parlamentaraca su žene,
da izgovarate Hutu ili Tutsi.
identifikujete po etničkoj pripadnosti,
mi je ispričao prelepu priču
mešana Hutu i Tutsi
davana sledećoj ženi po redu.
ti si Tutsi,
nastavljam da izveštavam o ratu
zapravo već sledeće nedelje,
zdravo za gotovo svaki dan.
"Onaj koji donosi svetlost",
je imao samo četiri meseca
da se vratim u Bagdad
vremena Sadamovog režima
i posle toga
koji mi je bio prijatelj
Bila je to 2004. godina
krvavog perioda u Iraku.
"Idi kući,
nikad nećeš sebi oprostiti.
da kao novinar,
Ne može.
On ne može zaustaviti rat.
i nije uspeo.
sam se osećala bespomoćnom
a ja ih ne mogu spasiti.
ljudima čiji se glas ne čuje.
kao donošenje svetlosti
Koga zanima Bosna?
da uradim je da se nadam,
ako se setite ičega što sam rekla
sutra ujutru za vreme doručka,
ABOUT THE SPEAKER
Janine di Giovanni - ReporterJanine di Giovanni reports from war zones around the world.
Why you should listen
Janine di Giovanni is a contributing editor to Vanity Fair. She writes for the British, American, and French press, and has reported from Afghanistan, Iraq, Israel, Algeria, Gaza, the West Bank, Zimbabwe, Rwanda, Pakistan, East Timor, Ivory Coast, Bosnia, Kosovo, Liberia, Somalia, Nigeria and Sierra Leone. has won four major journalistic awards, including the National Magazine Award.
She is the author of Madness Visible and The Quick and the Dead, The Place at the End of the World, and Ghosts by Daylight which recently won Spears Best Memoir of the Year. She wrote the introduction to the international best seller Zlata’s Diary: a Child’s Life in Sarajevo. Two documentaries have been made about her life and work (Bearing Witness and No Man’s Land). In 2010, she was the President of the Jury of the Prix Bayeux-Calvados for War. She is now focused on Syria, Egypt, Libya and Yemen and so far has been inside Syria three times. Janine lives in Paris.
Janine di Giovanni | Speaker | TED.com