Bjorn Lomborg: Global priorities bigger than climate change
Бјорн Ломборг (Bjorn Lomborg): Глобални приоритети већи од климатских промена
Danish political scientist Bjorn Lomborg heads the Copenhagen Consensus, which has prioritized the world's greatest problems -- global warming, world poverty, disease -- based on how effective our solutions might be. It's a thought-provoking, even provocative list. Full bio
Double-click the English transcript below to play the video.
су заиста највећи проблеми на свету.
за заштиту животне средине“;
који су велики светски проблеми.
морам да затражим од сваког међу вама
да прегледамо како ми то радимо.
много проблема на свету.
због ХИВ-а и сиде.
климатске промене и тако даље.
све проблеме, али то не чинимо.
питање које себи треба да поставимо,
у сесији о економији, је да кажемо,
треба заиста да се запитамо
током наредне четири године
где би требало да их потрошимо?
десет највећих проблема на свету,
сукоби, образовање,
влада и корупција,
миграције становништва,
и трговинске баријере.
са решавањем ових проблема?
постављен проблем.
у Давосу у јануару,
када затражите од људи
на свету то што сви умиремо,
да то решимо, зар не?
приоритета међу проблемима,
међу решењима проблема,
ту постаје мало компликованије.
би то био протокол из Кјота.
и мреже против комараца.
Уједнињених нација и тако даље.
а знам да је ово немогућ задатак,
да су највећи приоритети.
где економија постане зла,
које не треба да урадимо, као прво.
разговарајте са својим суседом
да су главни и најмање важни приоритети
на највеће светске проблеме.
знатан део времена, зар не?
о овом процесу,
дискутовати касније,
одређујемо приоритете.
није направљена ова листа.
приоритета невероватно непријатно.
би волела да је на врху такве листе.
не би ни волела да не буде на врху листе.
које нису на врху листе
направили основну листу
да радимо на свету
те, наравно, ми и даље то радимо,
када бисмо заправо одредили приоритете
када смо имали избор могућности.
и добијете велики јеловник,
представу колико кошта.
или хиљаду долара.
или мала пица, зар не?
за ове проблеме.
Копенхашког концензуса.
по тројицу у сваком подручју.
који пишу о климатским променама.
и какве ће бити користи од тога?
се питају шта можемо да учинимо,
у вези са тим и шта би био резултат.
укључујући три Нобелова лауреата,
одлучиле су да их назову
у Европи, али не и овде.
листу приоритета.
што сте поставили то питање (Смех)
ако желите да знате нешто о маларији,
нешто о клими, питате климатолога.
шта ћете од та два прво решавати,
јер то није оно што раде.
да одређују који је први на реду,
и желим да је поделим са вама.
сигуран сам, у току дана.
у којој су рекли
у суштини, пројекти
а добијете мање од долара натраг.
добри пројекти и веома добри пројекти.
веома добар пројекат.
на дну листе биле су климатске промене.
а то је вероватно једна од ствари
да не треба да се вратим на то.
јер је заиста чудно.
са листом коју сте записали.
и рекли да је Кјото,
да се глобално загревање не дешава,
што можемо урадити поводом тога
просек свих макроекономских модела,
коштао око 150 милијарди долара годишње.
од глобалне развојне помоћи
да би одложило глобално загревање
ког ће задесити поплава у 2100.
радећи мало добрих ствари.
да бисмо за половину те суме,
све главне проблеме на свету.
пијаће воде, канализације,
за свако људско биће на планети.
да потрошимо двоструко више
невероватно пуно добрих ствари.
ако бисмо имали сав новац на свету,
није наш највећи приоритет.
а нећу их све коментарисати,
основне здравствене заштите,
основне здравствене заштите сјајна ствар.
али је и веома скупо.
о обе стране једначине.
ту спадају пројекти канализација и вода.
су невероватно битни,
у пуно инфраструктуре.
прва четири приоритета
бар међу првима којима ћемо се бавити
светским проблемима.
бављење маларијом.
који се заразе сваке године.
и до једног процента
сваке године за нације које погађа.
током следеће четири године,
њено јављање за половину.
могли бисмо избећи
зарази сваке године.
којима морају да се баве -
да се баве и глобалним загревањем.
ако бисмо добили слободну трговину,
субвенције у Америци и Европи,
од око 2 400 милијарди долара по години,
из сиромаштва,
коју можемо учинити.
усредсређивање на неухрањеност.
већ постоји јефтин начин
или недостатком микронутријената.
пати од недостатка
најбоље улагање.
фокусирање на ХИВ или сиду.
током следећих осам година,
нових случајева ХИВ-а и сиде.
да се суочимо са ХИВ-ом и сидом.
бисмо радили обе ствари,
или то не радимо добро,
где прво треба да уложимо,
улагањем у превенцију.
добрих ствари код лечења
на превенцију уместо на лечење,
о нашим приоритетима.
своју листу приоритета и да кажете
што је изнето овде.
су опет климатске промене.
да треба то да учинимо.
онда због тога што је то велики проблем,
се бавити свим проблемима.
стварно фокусирамо на проблеме,
уместо мало добрих ствари.
је то веома лепо срочио.
је да ће за 100 година,
највише климатских промена,
са најгорим последицама
из света у развоју 2100. године
од 2 до 4 пута богатија од нас.
о спашавању људи
у Бангладешу 2100. године,
становницима Бангладеша,
за пружање мало помоћи
сиромашним људима, сада, у Бангладешу,
а којима можемо помоћи уз мало новца.
као што ћете бити,
Конгоанац у 2100. години
и кажете: „Чудно је што су толико бринули
због климатских промена,
да помогну мом деди и прадеди,
наше приоритете,
на који сагледавамо проблем.
што су климатске промене добро приказане.
то изгледа сјајно, зар не?
да сигурно желим да га видим,
у Танзанији или слично. (Смех)
Копенхашки консензус
да није битно да се осећамо добро.
које уживају највише медијске пажње,
да урадимо највише добрих ствари.
да је битно поменути,
правимо погрешан избор.
сигурно бих се сложио са тим.
на свим стварима, али то не чинимо.
да ћемо потрошити
1970. године, на свет у развоју.
и шта је са ратом у Ираку.
на добре ствари у свету?
Буша да то уради, одлично.
100 милијарди долара,
на најбољи могући начин, зар не?
да се осврнемо
да ли је ово права листа коју имамо?
најбоље светске економисте,
постављајући питање белим Американцима,
из целог света
да су студенти на неком универзитету
из земаља у развоју.
али су могли да се баве питањима
а то су и учинили,
била веома слична,
и студената и различитих ствари.
прилично сличну листу,
да верујем да постоји пут пред нама
да размишљамо о приоритетима
волели да можемо све урадити,
да размишљамо о томе одакле да кренемо?
2008, 2012. године,
о политичкој тријажи,
које чине мало, а коштају пуно,
тамо где можемо учинити много доброг,
како правимо приоритете,
искрени и поштени и рећи да,
постоје и оне које не можемо.
при бољем одређивању приоритета
ABOUT THE SPEAKER
Bjorn Lomborg - Global prioritizerDanish political scientist Bjorn Lomborg heads the Copenhagen Consensus, which has prioritized the world's greatest problems -- global warming, world poverty, disease -- based on how effective our solutions might be. It's a thought-provoking, even provocative list.
Why you should listen
Bjorn Lomborg isn't afraid to voice an unpopular opinion. In 2007, he was named one of the 100 Most Influential People by Time magazine after the publication of his controversial book The Skeptical Environmentalist, which challenged widely held beliefs that the environment is getting worse. This year, he was named on of the "50 people who cold save the planet" by the Guardian newspaper. In 2007 he published Cool It: The Skeptical Environmentalist's Guide to Global Warming, further analyzes what today's science tells us about global warming and its risks. That same year, his next book Solutions for the World's Biggest Problems was released, which provided a summary of the greatest challenges facing humanity.
In 2004, he convened the Copenhagen Consensus, which tries to prioritize the world's greatest challenges based on the impact we can make, a sort of bang-for-the-buck breakdown for attacking problems such as global warming, world poverty and disease.
It begins from the premise that we can't solve every problem in the world, and asks: Which ones should we fix first? The Copenhagen Consensus 2004 tapped the expertise of world-leading economists, as well as a diverse forum of young participants; collectively, they determined that control of HIV/AIDS was the best investment -- and mitigating global warming was the worst. Lomborg summarized these findings in How to Spend $50 Billion to Make the World a Better Place. In spring of 2008, Copenhagen Consensus convened again, assembling over 55 international economists, including 4 Nobel laureates, to assess, prioritize and brainstorm solutions for the major global challenges of today, including conflicts, malnutrition, health, education and terrorism. In 2013, he published How to Spend $75 Billion to Make the Wolrd a Better Place.
Bjorn Lomborg | Speaker | TED.com