Michael Archer: How we'll resurrect the gastric brooding frog, the Tasmanian tiger
Majkl Arčer (Michael Archer): Kako ćemo vaskrsnuti rheobatrachus žabu i tasmanijskog tigra
Paleontologist Michael Archer is working to bring back his favorite extinct animal: the Tasmanian tiger. Full bio
Double-click the English transcript below to play the video.
koje nas sve zanima:
mora da bude večno?
o kojima bih želeo da vam pričam.
na žabu Rheobatrachus silus.
na ove dve životinje?
koji je nestao.
da smo mi ubili ove životinje.
Napravili smo pokolj.
koja se kreće svetom,
što je istrebilo ovu žabu
mnogo puta
o ovoj temi.
da smo istrebili ove vrste,
ne samo moralnu obavezu
povodom toga, nego mislim
da uradimo nešto ako možemo.
o projektu Lazar.
I pomislili ste, žaba.
bilo koja žaba.
koja polaže jaja u vodu,
svojim žabicama,
svoja oplođena jaja,
gde bi trebalo da ide hrana,
u punoglavce
da eksplodira.
i izađu napolje
bili su jako uzbuđeni.
ovo je neverovatno.
nije se znalo da radi ovo,
u drugi.
takođe poludeo zbog ovoga.
kako ta žaba postiže
da li ovde postoji informacija
ili bismo mogli korisno da upotrebimo
da gajimo bebe u svojim stomacima,
želudačnu sekreciju u crevima.
zagrejali za to, bum!
profesora Majka Tajlera
koja je imala ovu žabu,
u svojoj laboratoriji.
"Majk, da slučajno..."
neko zamrznuto tkivo ove žabe?"
i otišao do svog zamrzivača,
ali nije bilo razloga
da ovo funkcioniše
nimalo antifriza,
dok je zamrznuto.
voda smrzne ona se širi
voda se širi
pod mikroskopom.
Ćelijski zidovi su izgledali netaknuti.
hajde da probamo.
žive žabe
za to.
iz mrtvog tkiva
i ubacili ova jedra u to jaje.
neki projekat kloniranja,
ali u stvari je vrlo različit
u živim ćelijama ovce.
ali je bilo izvodljivo.
da uzmemo mrtvo jedro iz istrebljene vrste
i očekujemo da to funkcioniše.
da očekujemo da hoće
kad smo radili ove oglede,
počinje da se dešava.
nije funkcionisala,
jedno od njih je počelo da se deli.
I onda se jaje podelilo ponovo.
I uskoro smo imali
formirane od stotina ćelija.
nekih od ovih ćelija
je u ovim ćelijama.
Ovo nije punoglavac.
veliki napredak na putu
ili vraćanju istrebljene vrste.
Nismo ovo ranije javno objavili.
da pređemo ovu tačku.
počne da gastrulira,
proizvede druga tkiva.
i onda žabu.
Mislim da ćemo učiniti
ponovo u svet.
(Aplauz)
ali spremite svoje aplauze.
je projekat Torbarski vuk.
liči malo na psa
jer ima pruge.
Podizao je mlade u torbi
dugu, fascinantnu istoriju
i tragična istorija.
u drevnim prašumama Australije
nam pomaže
Ovo je Riversli.
su neke neverovatne životinje.
kakvim ga obično zamišljate
koji jedu meso.
koja je bila na Madagaskaru
To je bila džinovska, čudna patka.
u to vreme.
kako rade svoje gadne stvari
bili na kopnu
i skakali na plen
Oni stvarno postoje.
već takođe na torbarske vukove.
u ovim drevnim šumama
preko onih srednje veličine
veličine čivave.
ne padne na nju.
to je bilo fascinantno mesto,
Australija nije ostala ovakva.
u dugom vremenskom periodu
je počeo da opada,
samo je jedna ostala.
nestali su
uveo dingoe -
u Australiju.
dingo je vrlo sličan
torbarskom vuku.
da su se verovatno takmičili.
da su Aboridžini čuvali
kao kućne ljubimce
u borbi za preživljavanje.
da su ubrzo posle dovođenja dinga
na australijskom kopnu
na Tasmaniji.
o torbarskom vuku je taj
stigli Evropljani i doneli
uključujući i ovcu.
na Tasmaniji
ovo neće ići.
a torbarski vukovi su lažno optuženi.
i platili su ljude
3.000 do 4.000 torbarskih vukova
To je bila katastrofa
jer je to fascinantna životinja
da smo imali tehnologiju da to snimimo
u ponor istrebljenja
imali
za dobrobit ove vrste.
torbarskog vuka, Bendžamina,
u Hobartu.
pošto je cela vrsta skoro počišćena,
zbog nebrige
Uginula je od izlaganja nepovoljnim uslovima
Bendžaminovo telo,
za ovu životinju
na đubrište.
Oduvek sam opsednut ovim životinjama.
pokušavajući da shvatim
vrstama životinja
i ovde, u tegli
možda šest meseci stara.
i ubio majku,
da je alkohol DNK prezervativ.
i pitao sam moje prijatelje genetičare
da otvorimo ovo štene
u budućnosti
da vratimo torbarskog vuka?
Ali to je bilo šest godina pre Doli.
Nije se desilo.
kad postanem direktor
probaću ovo da uradim.
da vidimo šta ima unutra
Bio je to "eureka momenat".
puno ljudskih DNK.
koji je bio u tom muzeju
izvadio je i pomislio:
spustio je nazad u teglu
Ako je ovde cilj bio da izvadimo DNK
da vratimo torbarskog vuka,
kad je informacija
je to da smežurani stari
sa druge strane mašine. (Smeh)
i počeli da kopamo
u zubima u lobanji,
da stave svoje prste
Tamo su.
da uradimo sa ovim?
"Ponovno rođenje"
za rad sa fragmentisanom DNK
da vratimo tu DNK
kao što smo uradili sa projektom Lazar,
Može li da bude tasmanijski đavo?
sa torbarskim vukovima.
čekajte.
To će boleti.
žele bombone.
čak neće ni znati da se okotio.
da je to najružnija
u daljem odgajanju.
su pokazali
protraćeno vreme.
gde još nismo stigli,
kako želimo da razmišljamo.
konzervirane DNK torbarskog vuka
da će se bilo šta
proizvela
kod bebe miša.
ako su tkiva torbarskog vuka proizvedena
to će moći da se prepozna.
bila je puna plavozelenih tkiva.
da ponovo sastavimo taj genom,
on će proizvesti tkiva torbarskog vuka.
u ćeliju druge vrste životinje.
koja ide u ovu hibridnu ćeliju,
to je onda jedino što će ispasti
možemo li da ga vratimo u divljinu?
tamo gde pripada?
kralja zveri
obnoviti taj ekosistem?
u mnogim delovima
bili uobičajeni.
kao sa Piterom Karterom ovde,
kada sam razgovarao sa njim,
i njegov otac i brat
Hvatali su ih zamkama.
sa ovim čovekom
to kako su torbarski vukovi izgledali,
da ih imam u svojoj glavi.
da nam se tako nešto desilo.
da li bi možda mogao
gde je hvatao ove torbarske vukove.
da li se okruženje izmenilo.
Mislim, to je bilo skoro 80 godina pre
poveo nas je niz stazu
bila je koliba
Ušli smo unutra.
spavali noću.
kako mu je sve naviralo u sećanje.
koji su kružili oko kolibe
i rekao je
"Jip! Jip! Jip!"
i onoga čega se seća.
I rekao je da nije.
su okruživale njegovu kolibu
torbarskog vuka.
su bile iste
kad je torbarski vuk bio tamo.
da ga vratimo tamo? Da.
I ovo je interesantno pitanje.
da ga vratite,
da obezbedite
i ja mislim da nije.
kako gledamo vrste širom sveta,
da je u porastu nesigurnost
ali znamo da jeste.
koje smo stavili u zoo vrtove
iz šume
da su bili divni, druželjubivi.
i sklupčao se
Divlja životinja.
držati ove torbarske vukove kao ljubimce,
u današnjem svetu.
možda ukinuli njihovo istrebljavanje?
gledaćemo
u ponor istrebljenja.
zbog ovoga
ove projekte vraćanja vrsta u život.
onu ravnotežu u prirodi
ABOUT THE SPEAKER
Michael Archer - PaleontologistPaleontologist Michael Archer is working to bring back his favorite extinct animal: the Tasmanian tiger.
Why you should listen
Why do fascinating extinct species have to stay that way? Paleontologist Michael Archer says: They don't! He's working to de-extinct the gastric brooding frog and the thylacine, also known as the Tasmanian tiger. These animals could have taught us humans a lot, says Archer, but we wiped them out. A severe missed opportunity.
Archer is a professor in the School of Biological, Earth and Environmental Sciences at the University of New South Wales in Sydney, Australia. Archer's research includes: conservation through sustainable use of native resources -- including having native animals as pets -- and trying to bring extinct species back into the world of the living. Previously Archer served as the Curator of Mammals at the Queensland Museum and Director of the Australian Museum in Sydney.
Michael Archer | Speaker | TED.com