Miguel Nicolelis: A monkey that controls a robot with its thoughts. No, really.
Migel Nikolelis (Miguel Nicolelis): Majmun koji upravlja robotom pomoću misli. Ali stvarno.
Miguel Nicolelis explores the limits of the brain-machine interface. Full bio
Double-click the English transcript below to play the video.
kojom se ja i moje kolege bavimo
"moždane oluje" u stvari.
u našem svakodnevnom životu,
ove govore
sa jednom od njih.
više od jednog neurona -
mogli nazvati nekom vrstom astronoma
sa jednim sistemom
po broju ćelija,
pre 10 godina, na sto.
fundamentalno o našoj ljudskoj prirodi.
dolazi od ovih oluja,
brda i dolina naših mozgova
naše planove za budućnost.
radio, radi ili će raditi
koji proizvode ovakve oluje.
ako niste to nikada čuli,
radio-stanicu sa lošim prijemom".
ove električne oluje do zvučnika
moj mozak, svačiji mozak.
kao neuronaučnici sada
ove moždane simfonije,
poruke koje nose.
interfejs moždane mašine.
koji slušaju ove oluje, ovu električnu paljbu,
u isto vreme za koje
i stigne do nogu ili ruku životinje
da pročitamo ove signale,
koje su tu sadržane,
tog mozga u realnom vremenu.
možemo da prevedemo tu poruku
povratne informacije,
što smo uradili pre 10 godina.
majmunom zvanim Aurora
od superzvezda ove oblasti.
od nas ili naše dece, da igra ovu igricu.
pre nego što dobije tačan odgovor.
koju bi trebalo da pređe
bez obzira gde se nalazi.
sa malim kursorom
od pomorandže.
će uraditi bilo šta za vas
od pomorandže.
kao što ste videli,
i 350 mililitara soka od pomorandže,
koje su se stvarale u njenoj glavi
koje je Aurora pravila.
da se uljuči ovaj interfejs moždane mašine
samo pomoću razmišljajnja,
i prelazila preko mete.
ono što je Aurora uradila.
kada je ona to shvatila.
područja rada tela primata
u spoljnom svetu,
nastavila da traži malu metu
koji je htela da dobije, za kojim je žudela.
pribavila novu ruku.
da se pomera 30 dana kasnije
sa ovom robotskom rukom,
biološke ruke da bi radila šta joj je volja.
nekog od nas, može da igra drugu igru.
ovaj veštački uređaj
da dobije još jednu ruku.
čak ne treba da imate ni robotski uređaj.
avatara, majmuna avatara.
ili interakciju sa njima,
pretpostave u virtuelnom svetu
da kontrolišu pokrete avatarovih ruku ili nogu.
da smo istrenirali životinje
pojavljuju u virtuelnom svetu.
preko površine ovih objekata,
mikrotaktilnoj teksturi objekta
što avatar dodiruje.
uči da obrađuje ovaj novi osećaj
kao nov osećaj.
motorne komande za pomeranje ovog avatara.
obrađuje direktno mozak
dodiruje ove tri mete.
jer samo jedna nosi nagradu,
virtuelnu ruku, ruku koja ne postoji.
i motora opažajnog zadatka.
da bi dodirnula mete.
prima električnu poruku direktno u mozak.
povezana sa nagradom.
ne pojavljuju se zbog majmuna.
da znate tačnu metu koja menja položaj.
pomoću dodirnog razlikovanja,
sa moždanom aktivnošću, sa električnim olujama,
kodiraju za sve moguće pravce.
kada telo prestane da se pomera
bilo robotski uređaj ili kompjuterskog avatara.
da resetujemo naše kompjutere,
da predstavlja ovaj novi alat,
koliko to možemo da izmerimo.
da se naš osećaj sebe
epitela naših tela,
alata kojima upravljamo pomoću naših mozgova.
naše fudbalske lopte, naša odeća -
dinamičkim sistemom zvanim mozak.
odveli smo ovo do krajnjih granica.
na točku koji se okreće
na istočnoj obali Sjedinjenih Država,
potrebne za kretanje.
humanoidnog robota,
da ga kontroliše mozak,
koja generiše pokrete majmuna
poslat nazad u Djuk,
kako hodaju ispred njega,
ne za ono što radi njegovo telo
na drugoj strani planete
trajao je 20 milisekundi kraće
da napusti glavu, glavu majmuna,
šest puta veći, preko planete.
robot mogao da hoda nezavisno.
moždane aktivnosti primata.
sa svim ovim istraživanjem,
dinamičnog univerzuma između naših ušiju?
sve ovo znanje i tehnologija
neuroloških problema na svetu.
da prevedu ove moždane oluje
oluje i kodove za pokrete,
povreda u kičmenoj moždini.
napravimo zaobilaznicu (bajpas),
da pročitamo ove signale,
potrebu da se pokrenu ponovo,
kompjuterski mikroinženjering
zvano egzoskelet,
novo telo ovih pacijenata.
koju je napravio ovaj konzorcijum.
projekat "Hodajmo ponovo"
na pravljenju ovog novog tela -
kroz iste plastične mehanizme
ove alate pomoću sistema moždane mašine
i koristimo u svakodnevnom životu.
omogućiće ovim pacijentima,
pokrete koje žele da naprave
ovog novog tela,
novo telo koje mozak kontroliše.
da je to skoro nemoguće.
kao naučnik,
sredinom šezdesetih
da će da odu na Mesec.
Kapetana Kirka i Spoka za taj posao;
kao što mi je baka govorila,
da se učini da neko prohoda.
ABOUT THE SPEAKER
Miguel Nicolelis - NeuroscientistMiguel Nicolelis explores the limits of the brain-machine interface.
Why you should listen
At the Nicolelis Laboratory at Duke University, Miguel Nicolelis is best known for pioneering studies in neuronal population coding, Brain Machine Interfaces (BMI) and neuroprosthetics in human patients and non-human primates.His lab's work was seen, famously though a bit too briefly, when a brain-controlled exoskeleton from his lab helped Juliano Pinto, a paraplegic man, kick the first ball at the 2014 World Cup.
But his lab is thinking even bigger. They've developed an integrative approach to studying neurological disorders, including Parkinsons disease and epilepsy. The approach, they hope, will allow the integration of molecular, cellular, systems and behavioral data in the same animal, producing a more complete understanding of the nature of the neurophysiological alterations associated with these disorders. He's the author of the books Beyond Boundaries and The Relativistic Brain.
Miguel was honored as one of Foreign Policy's 2015 Global Thinkers.
Miguel Nicolelis | Speaker | TED.com