Andreas Schleicher: Use data to build better schools
Andreas Šlajher (Andreas Schleicher): Koristimo podatke da bismo stvorili bolje škole
What makes a great school system? To find out, Andreas Schleicher administers a test to compare student performance around the world. Full bio
Double-click the English transcript below to play the video.
u dalekoj budućnosti
već aktivnost.
priču o PISA projektu,
meri znanje i veštine
širom sveta,
kako međunarodnim upoređivanjem
što obično smatramo
izgledao 1960-ih,
srednju školu.
Sjedinjene Države ispred svih
Sjedinjenih Država
dugoročne prednosti
su je sustigle.
ni u '90-im.
SAD su bile prve.
na svim drugim mestima.
mogućnosti u obrazovanju.
Koreja je imala životni standard
sa najviše neobrazovanih ljudi.
završi srednju školu.
u globalnoj ekonomiji,
više nije merilo uspeha,
obrazovni sistem.
ljudi provedu u školi
nije uvek
što oni zapravo umeju da rade.
diplomaca na ulicama,
kako ne mogu da nađu ljude
ne znače nužno
bolji posao i bolji život.
da promenimo ovo
znanja i veština
iz posebnog ugla.
sposobnost studenata da prosto
u školi,
da li oni umeju da iskoriste
u novim situacijama.
merenja uspeha
jer mi testiramo učenike
koje nisu ranije videli.
tom logikom, znate,
mogućnost da se setimo
spremni za promene,
koji još ne postoje,
koja još uvek nije izmišljena,
ne možemo da predvidimo.
ubrzo je postao standard.
87 posto ekonomije.
uspeh nekih zemalja.
OECD proseka.
kojima ide jako dobro.
Koreja, Singapur u Aziji,
dobro napreduju.
da postoji razlika od gotovo
petnaestogodišnjaka,
sedam školskih godina
sa vrlo lošim rezultatima.
postoji mnogo razlika u načinu
za današnju ekonomiju.
i drugu važnu dimenziju
o jednakosti.
koliko jednakosti oni pružaju
imaju iste prilike za uspeh.
u nekim zemljama uticaj
na rezultate školovanja
je uzalud potrošeno.
manje važno
u gornjem desnom uglu,
jednako raspodeljene.
ne sme da dozvoli da bude tamo,
velike socijalne nejednakosti.
znate, da li je bolje
i prihvatiti osrednjost?
države izgledaju na ovoj slici
dosta zemalja koje zapravo
ovog upoređivanja
da ugrozite jednakost
od pružanja savršenstva
do pružanja savršenstva svima,
mnogih obrazovnih sistema
prvenstveno da bi razvrstavali ljude.
zakonodavci,
sa svih strana sveta
tih školskih sistema.
na trenutak
koje su uvele PISA testove,
da veličina kružića
koji ta zemlja potroši na đake.
na vrhu, zar ne?
po studentu objašnjava,
kod različitih zemalja,
na primer, najskuplji sistem
sa sličnom potrošnjom
zaključak koji ohrabruje -
koji je precizno podeljen
sa visokim obrazovanjem
sa niskim obrazovanjem,
u odnosu na bogatstvo zemlje.
je da dobro platite nastavnike
najboljih ljudi u obrazovanju.
u duge školske dane,
od svojih nastavnika
već i da napreduju.
i saradnju
sve ovo da priušti?
uče u velikim grupama.
koja obara troškove.
Luksemburg,
zauzima isto mesto kao kod Koreje,
isto koliko i Koreja.
i zakonodavci
male grupe učenika.
ući u mali razred.
uložili u to,
povećava trošak.
da potroši sav svoj novac odjednom,
dovoljno dobro plaćemi.
dosta vremena u školi.
za bilo šta osim za predavanje.
troše svoj novac vrlo različito.
svoj novac
koliko ulažu u obrazovanje.
u 2000. godinu.
pre izlaska ajpoda.
bili mnogo manji, zar ne?
u obrazovanje,
postalo skuplje
koje su postigle
se 2000. godine
velike socijalne razlike.
bila jedna od onih zemalja
kada prebrojite koliko ljudi ima diplomu.
u Nemačkoj
već je obrazovanje
da reaguju na ovo pitanje.
svoja ulaganja u obrazovanje.
da bi se poboljšale šanse za uspeh studenata
ili lošeg socijanog statusa.
što se ovo ne odnosi samo
već postojeće politike,
na neka uverenja i paradigme
obrazovanje male dece
i bio je slučajeva
zbog zanemarivanja porodičnih obaveza
u obdanište.
u samo središte
nemački obrazovni sistem deli decu
veoma malu decu,
kao visokoobrazovani
za visokoobrazovane,
društveno-ekonomskim standardima,
devet godina kasnije,
u kvalitetu i u jednakosti.
uradili nešto po tom pitanju.
na drugom kraju spektra.
vrlo dobar položaj,
da samo mali deo
jako visok nivo uspeha.
duplirala broj
u području čitanja.
samo na bistre studente,
nejednakost raste
malo u suprotnom pravcu,
poljskog obrazovnog sistema
razlika među školama,
sa lošim rezultatima,
za više od pola školske godine.
i druge zemlje.
svoj podeljeni obrazovni sistem,
došlo je do puno promena.
i kažu
samo proizvod kulture,
društvenih problema
da je moguće unaprediti obrazovanje.
svoju kulturu.
Nije promenila
Promenila je svoju obrazovnu politiku
šta možemo da naučimo
visok nivo jednakosti,
i poboljšale rezultate?
što funkcioniše u jednom kontekstu
u nekom drugom?
ceo obrazovni sistem,
spektar faktora
da je obrazovanje važno.
koliko vrednujete taj prioritet
svoje nastavnike
visokokvalifikovane radnike?
da vaše dete postane nastavnik,
škole i nastavnike?
a od PISA projekta smo naučili
obrazovnih sistemima
da donesu odluke
njihovu budućnost,
Nećete verovati,
gde najprivlačnije mesto
da su sva deca
gde su učenici
da samo neka deca
svetske standarde.
socijalne nejednakosti.
ili Finsku u Evropi,
u ponašanju učenika.
šta znači
bi nam obično odgovorili,
bolje da učim nešto drugo.
u Japanu kažu
od sopstvenog truda,
o sistemu u kome se nalaze.
su učili na isti način.
prihvataju raznolikost
mogućnosti za učenje.
u svim delovima.
šta je važno.
šta je potrebno za uspeh.
su veoma oprezni
svojih nastavnika
kako napreduje rad nastavnika
u teškim okolnostima,
visinu njihove plate.
u kome će nastavnici raditi zajedno
da ostvare napredak
prepušteni sami sebi
kako bi trebalo da predaju.
je vrlo jasno šta je dobar uspeh.
ali omogućava
svoje učenike danas.
na prenošenje mudrosti.
mudrost koja se stiče.
sa administrativnih
- na neki način,
ono što treba da rade u obrazovanju -
organizacije rada.
da budu inovativni kao pedagozi.
razvoj koji im je potreban
jaku pedagošku praksu.
na standardizaciju i poslušnost.
su učinili nastavnike
je bio na rezultatima,
su pomogli nastavnicima
prema ostalim nastavnicima
svetskih školskih sistema
na nivou celog sistema.
prema PISA testovima,
toliko posebnom
među njenim školama variraju
na šta mogu najviše da utiču.
u najteže škole
ove države usklađuju
javne politike.
kroz dugačke vremenske periode
dosledno implementiraju.
kako uspešni sistemi funkcionišu
kako da unapredimo svoj.
i ovo predstavlja ograničenje
PISA projekta.
ostali oblici istraživanja
kako da posluju.
leži u tome što govori
od novčanih sredstava
obrazovnim sistemima.
obrazovne administracije
od ljudi koji su u njima. (Smeh)
koje su mogućnosti obrazovanja.
da vide da je napredak moguć.
onima koji su popustljivi.
da ciljaju ka onome
u ovoj oblasti.
svakom detetu, nastavniku, školi,
da vidi kakav napredak je moguć
u poboljšanju obrazovanja,
i bolje živote.
ABOUT THE SPEAKER
Andreas Schleicher - Education surveyorWhat makes a great school system? To find out, Andreas Schleicher administers a test to compare student performance around the world.
Why you should listen
First, a few acronyms: Andreas Schleicher heads the Program for International Student Assessment (PISA) at the Organization for Economic Co-operation and Development (OECD). What it means is: He's designed a test, given to hundreds of thousands of 15-year-olds around the world (the most recent covered almost 70 nations), that offers unprecedented insight into how well national education systems are preparing their students for adult life. As The Atlantic puts it, the PISA test "measured not students’ retention of facts, but their readiness for 'knowledge worker' jobs—their ability to think critically and solve real-world problems."
The results of the PISA test, given every three years, are fed back to governments and schools so they can work on improving their ranking. And the data has inspired Schleicher to become a vocal advocate for the policy changes that, his research suggests, make for great schools.
Andreas Schleicher | Speaker | TED.com