Stuart Firestein: The pursuit of ignorance
Stjuart Fajerstin (Stuart Firestein): Potraga za neznanjem
Stuart Firestein teaches students and “citizen scientists” that ignorance is far more important to discovery than knowledge. Full bio
Double-click the English transcript below to play the video.
koja kaže:
u mračnoj sobi,
opis nauke
naleće na stvari,
šta ovaj oblik može da bude,
negde u blizini,
a i mogu,
kako većina ljudi
naučni metod,
14 generacija unazad,
iz podataka.
da to nije slučaj.
(Smeh)
(Smeh)
da bavljenje naukom izgleda
uglavnom percipira?
na univerzitetu Kolumbija,
i vodim laboratoriju neuronauke
kako radi mozak.
čula mirisa,
i fascinantno je
za razumevanje kako
i kako mozak možda radi
studentima
da se to organizuje.
i prilično je interesantno,
da nije tako uzbudljivo.
i predajem
neuronauka 1." (Smeh)
svih mogućih činjenica
koja se zove "Principi neuronauke"
neuronaučnika.
dva normalna ljudska mozga.
krajem ovog kursa
imali zamisao
sve što postoji o mozgu.
i njihovo stavljanje u velike knjige
pošto se on završi
sa svojim kolegama,
o onome što znamo.
što ne znamo.
šta još treba da se uradi,
u laboratoriji.
najbolje rekla Marija Kiri
ono što je urađeno
što je ostalo da se uradi.
pošto je dobila
jedna od meni omiljenih slika Marije Kiri
da taj sjaj iza nje
(Smeh)
do danas
Francuske biblioteke
sa olovnim pločama
pristup ovim sveskama,
za zaštitu od radijacije,
opasna rabota.
što mislim da izostavljamo
ono što preostaje da se uradi.
i interesantno.
možda bi trebalo da održim kurs
mogu da se istaknem.
ovaj kurs o neznanju
da odete na sajt.
Dostupno je svima.
koji dođu i govore
naravno,
namerno provokativan
negativnih konotacija
ni na jednu od njih.
ili na sirovu ravnodušnost
ili podacima.
neprosvećeni, nesvesni,
u današnjim kompanijama
funkcionerska mesta, čini mi se.
koja je manje pežorativna,
iz opše praznine u našem znanju,
ili ne možemo da predviđamo iz njega,
možda najbolje sumirana
Džejmsa Klerka Maksvela,
između Njutna i Ajnštajna,
"Potpuno svesno neznanje
napredak u nauci."
o kojoj želim da pričam danas
treba da razjasnimo je
sa svim tim činjenicama?
činjenice zabrinjavajućim tempom.
da je nauka brdo činjenica,
kako ga mnogi nazivaju,
izgleda nemoguće.
znati sve ovo?
zabrinjavajućim tempom.
članaka.
milion ipo izdatih članaka.
u godini
po minutu.
nešto preko 10 minuta.
Moram da idem da čitam.
Pa, ono što
kontrolisano zanemarivanje.
takoreći.
Morate znati puno stvari
To je tačno.
vas ne čini naučnikom.
da biste bili advokat,
ili stolar.
znati puno stvari.
da vam pomogne
ali rekao bih
da možda malo razmišljamo
koje obično koristimo
razbijem zablude o nekim od njih.
je ta da naučnici
Prvo, kod slagalica
da postoji rešenje.
koji baš i ne veruju proizvođaču.
da model slagalice ne funkcioniše.
zaokupljena iznošenjem stvari na videlo,
jedan po jedan
jezgra istine.
na koji funkcioniše.
ledenog brega:
ali ispod je
ideji o velikom skupu činjenica
možemo da dovršimo.
ledenog brega i otkrijemo šta je
pretpostavljam, u današnje vreme,
da dođemo do celine ledenog brega.
Ali mislim da to nije tako.
u stvari više funkcioniše
čarobni izvor
ste kofa napunili,
još jedna kofa vode
talasanju vode koje se večno širi,
naše neznanje -
takođe raste sa znanjem.
neznanje.
Džordž Bernard Šo.
njegove zdravice Ajnštajnu
Ajnštajnovog rada,
stvara više pitanja nego odgovora.
["Science is always wrong. It never solves a problem without creating 10 more."]
a da ne stvori još 10 novih."]
i da je on u pravu,
da je to prepisao
došao na ovu ideju
da svaki odgovor stvara još pitanja.
koji želimo da uzmemo nije
i sastavljamo činjenice
ovu zbirku podataka?
da poboljšamo neznanje,
višeg kvaliteta.
niskog kvaliteta
Nije isto.
raspravljaju o tome.
neformalne diskusije,
o čemu se vodi rasprava.
O onome što ne znamo.
koji se često pojavljuje
na raznim naučnim katedrama.
između onoga što znate
bilo gde između "ničega" i "svega",
može da bude bilo gde
koja predstavlja studenta.
ali ima puno interesovanja.
na malo višem stepenu obrazovanja
gde se ispostavi
skoro ni o čemu. (Smeh)
koja prolazi kroz te tačke
ispod nulte ose
ljudi kao što sam ja.
da sve ovo može da se promeni.
"šta mogu da pitam o tome?"
kao naučnik,
To vas samo čini štreberom, zar ne?
da znate mnogo stvari je
da postavljate mnogo pitanja,
interesantna pitanja
par ovakvih pitanja.
Pa kako smišljamo pitanja
šta je to što mozak radi?
da nas pokreće.
tako interesantno.
nešto malo komplikovanije.
Radimo razne kul stvari.
do vizuelnog korteksa,
ne samo vidni sistem
možda funkcioniše.
u stvari prilično dobra
što vidni sistem radi.
sve te stvari.
sistemi za vid, u nekim slučajevima,
u tome da
kao naš sistem za vid.
koji hoda na dve noge
kako postoji robotika
koji može da napravi više od nekoliko koraka.
u nagnutom avionu i oni se prevrnu.
To je ozbiljan problem.
ili motorički sistem.
iz moje laboratorije,
ali ako ih pomirišete
na vašem licu,
jasan utisak ruže.
to bi bili ovi molekuli,
u opažanja?
to može da se desi?
molekula, isto hemijski predstavljena.
atomi ugljenika,
a crveni - atomi kiseonika.
u jednom atomu ugljenika
koji se nalaze uz njega,
heptil acetat
jasan miris banane.
dva interesantna pitanja, čini mi se.
tako mali molekul može
koja tako jasno kaže
da razlikujemo
samo u jednom atomu ugljenika?
na planeti.
o tome, zar ne?
koji nas vraća
o pitanjima.
jer mislim da mrtvi
isključeni iz razgovora.
da je važno shvatiti
već neko vreme.
veliki kvantni fizičar,
ističe kako treba
na neodređen vremenski period".
ovo povinovanje neznanju
da naučimo kako da radimo.
To nije tako lak posao.
od našeg obrazovnog sistema,
o neznanju i obrazovanju
mora da se iscrpi.
da se suočimo s tim
jednostavno mora da se promeni.
od prodavanja činjenica.
jednim klikom miša
samo da pitate zid,
Moramo da damo našim studentima
za ono što je izvan tog opsega,
testiranje.
u prilično lošoj stvari.
su zainteresovana za nauku,
Mnogo su radoznali.
Idu u muzeje nauke.
U drugom su razredu.
manje od 10 posto njih
da im nauka bude posao.
izuzetno efikasan sistem
kod svakoga.
ono što hoćemo?
što moj kolega profesor naziva
nikakvu intelektualnu ispunjenost.
da se nastavlja.
Genetičari imaju
ono što testirate.
je u našim metodama testiranja.
i ocenjivanju
kad testiramo nešto,
ili eliminišemo,
Slušate dosta o ocenjivanju
u obrazovnoj literaturi,
jednako povratnoj informaciji
tokom dužeg vremenskog perioda
povratne informacije.
i obično
ocenjivanju učenika,
škola, programa,
o eliminisanju.
ono za šta ste izabrani,
koji pita: "Šta je X?"
"Ne znam, jer niko ne zna."
Još bolje.
da ljudi rade
može da bude:
Šta je sledeće pitanje?".
posebno sviđa.
Vilijama Batlera Jejtsa
"Obrazovanje nije punjenje kofa
hajde da izvadimo šibice.
(Aplauz)
ABOUT THE SPEAKER
Stuart Firestein - NeuroscientistStuart Firestein teaches students and “citizen scientists” that ignorance is far more important to discovery than knowledge.
Why you should listen
You’d think that a scientist who studies how the human brain receives and perceives information would be inherently interested in what we know. But Stuart Firestein says he’s far more intrigued by what we don’t. “Answers create questions,” he says. “We may commonly think that we begin with ignorance and we gain knowledge [but] the more critical step in the process is the reverse of that.”
Firestein, who chairs the biological sciences department at Columbia University, teaches a course about how ignorance drives science. In it -- and in his 2012 book on the topic -- he challenges the idea that knowledge and the accumulation of data create certainty. Facts are fleeting, he says; their real purpose is to lead us to ask better questions.
Stuart Firestein | Speaker | TED.com