Vincent Cochetel: I was held hostage for 317 days. Here's what I thought about…
Винсент Кошетел (Vincent Cochetel): Био сам у заточеништву 317 дана. Ево о чему сам размишљао...
Vincent Cochetel is the Director of the Bureau for Europe at the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR). Full bio
Double-click the English transcript below to play the video.
their humanity,
њихова хуманост
као „безбедносни инциденти”.
заједници хуманитарних радника
of humanitarian aid workers
in Chechnya in the '90s.
shelter experts,
логистичарима, стручњацима за склоништа,
for these crimes.
meaning every day.
дају ми сврху сваког дана.
the dark street of my mind.
и мрачну улицу мога ума.
to be at the side of the victim,
some comfort, some protection,
protection themselves,
of your newspaper these days
у својим новинама ових дана
талац погубљен -
so indifferent to these crimes?
према овим злочинима?
to remember them.
да их запамтимо.
to which they dedicated their lives.
којима су посветили свој живот.
for Refugees to the North Caucasus,
Уједињених Нација на северни Кавказ,
vehicles, decoy cars,
возила мамце,
changing homes,
мењали боравишта –
of January '98, it was my turn.
јануара '98. године, дошао је мој ред.
in Vladikavkaz with a guard,
у Владикавказу са чуваром,
they put him on the floor,
and forced to kneel,
и натерали ме да клечим,
pressed against my neck.
био на мом врату.
no time for praying.
нема времена за молитву.
живот који сам оставио иза себе.
the life I'd just left behind.
неколико дугих минута да схватим
were not there to kill me,
нису ту да би ме убили,
издао наређење за моју отмицу.
had ordered my kidnapping.
started that day.
започео тог дана.
неке од ових 317 дана заробљеништва.
some of those 317 days of captivity.
обично двојица.
would come, normally two.
and I returned to darkness.
а ја бих се вратио тами.
само четири мала корака.
no newspaper, no one to talk to.
никога са ким бих причао.
one for water, for one waste.
једну за воду, другу за отпад.
can be a pastime for guards
да имитација погубљења
or when they are just bored or drunk?
или су пијани?
are particularly difficult to describe.
посебно су тешке за описивање.
of loneliness I reached
усамљености до које сам стигао
between sanity and madness.
између разума и лудила.
I played imaginary games of checkers.
замишљену игру дама.
trying to trick the other side.
да преварим другу страну.
family and my colleague, the guard, Edik.
о породици и колеги, чувару Едику.
на лицу места.
exercise on the spot.
of memorization games.
покушавао сам различите игре памћења.
and thoughts that are not normal.
које нису нормалне.
to resist, to shout, to cry,
да вичете, да плачете,
orders you to shut up
there is no one to arbitrate.
нема никога да пресуди.
very aggressively, and he told me,
веома агресивно, и рекао ми:
and beg for your food."
и молити за своју храну.”
so I insulted him.
I insulted his ancestors.
he threw the food into my waste.
бацио је храну у мој отпад.
with the same demand.
the body was full of pain.
when you have so little.
када имате тако мало.
to make it to another candle.
да преживим до следеће свеће.
from North Ossetia to Chechnya,
из северне Осетије у Чеченију,
in the trunks of different cars,
у пртљажницима различитих аутомобила,
to tie me on the chair,
I could not understand,
I did not want to understand.
која нисам желео да разумем.
was the duration of the tape:
дужини трајања касете -
I don't know what it was,
не знам шта је то било,
Is he feeling better?"
Да ли се осећа боље?”
да се начују неки детаљи
may have leaked some details
који набављају лекове за локалне клинике
supplying medicines to local clinics
да се боље осећа.
we talked about families.
причали смо о породицама.
about cars, about women,
about cars, about women.
о оружју, колима, женама.
the last song on the tape.
ког сам икада упознао.
пребачен сам на друго место.
to another place.
very close -- it was quite unusual --
веома близу - прилично неуобичајено -
a very soft voice, he said,
обезбедила за моју породицу
provided my family
in nearby Dagestan."
It was like a blade in the belly.
Као нож заривен у стомак.
to try to reconcile
да разумем
to assist that family
да помогнемо тој породици
све што смо радили,
и о томе како нас виде.
that they know why we are there
да су знали зашто смо овде
is not that easy,
a substitute for political solution.
није замена за политичка решења.
зато што је сваки живот важан.
difference you make --
мала група појединаца -
a small group of individuals --
an earthquake or a typhoon,
coming from all over the world,
који долазе са различитих страна света,
when we help refugees,
када помажемо избеглицама,
или особама без држављанства.
by conflict, or stateless persons,
by overwhelming suffering,
so many ways people can help.
толико много начина за пружање помоћи.
да бисмо обезбедили неку помоћ,
to provide some assistance,
не знам, једноставно људима.
I don't know, simply human.
the day of my release.
I met the then-French prime minister.
са тадашњим француским премијером.
to go to the North Caucasus.
био је потпуно неодговорно понашање.
problems you've created for us."
in danger is responsible.
који су у опасности одговорно понашање.
seriously wanted to stop,
није желео да заустави,
and a bit of protection
угроженим људима и нешто заштите
for the people.
одговорност да заштитите.
Responsibility to Protect.
on various parameters.
од различитих параметара.
but there is worse than failing --
али постоји и нешто горе од неуспеха -
if you sign up for this sort of job,
ако се пријавите за овакву врсту посла,
of joy and sadness,
којима не можемо помоћи,
we cannot help,
које нисмо спасили.
a lot of people we did not save.
their suffering from close,
of that suffering on yourself.
with a lot of bitterness.
са пуно горчине.
where they are witness,
to bring any change.
да донесу било какву промену.
into positive energy.
у позитивну енергију.
there is no other job like this.
ниједан други посао сличан овоме.
you make every day.
коју доносите свакодневно.
know the risk they are taking
за ризик који преузимају
in post-conflict environments,
или постконфликтним подручјима,
increasingly life-threatening,
постаје повећана животна претња,
aid workers has tripled?
на хуманитарне раднике?
in Somalia in the late '80s,
у Сомалији касних осамдесетих,
were sometimes victims
the target of these attacks.
нису били мета ових напада.
a U.N. blue flag or a Red Cross
плава застава УН-а или Црвеног крста
over the last 20 years,
у протеклих 20 година,
остваривања комуникације.
questioned, and often ignored,
довођени у питање и често игнорисани,
we have abandoned the search for justice.
напустили смо потрагу за правдом.
no consequence whatsoever
humanitarian aid workers.
not to seek any form of justice.
да не тражим никакав облик правде.
that's what I was told.
тако ми је речено.
the life of other colleagues.
животе својих колега.
са мојом отмицом осуђено,
with my kidnapping,
of the humanitarian aid workers
за било ког хуманитарног радника
between '95 and '99,
између '95. и '99. године,
are war crimes in international law.
су ратни злочини у интернационалном праву.
овом циклусу некажњавања.
against humanitarian aid workers
да су напади на хуманитарне раднике
compared to the refugees I work for.
са избеглицама у чијем интересу радим.
my whole town destroyed.
да је читав мој град уништен.
my relatives shot in front of me.
да су моји рођаци убијени испред мене.
the protection of my country.
заштиту сопствене земље.
compared to other hostages.
у поређењу са другим таоцима.
четворо талаца је обезглављено
four hostages were beheaded
I was kept in captivity.
од места где сам држан у заробљеништву.
that I got from my relatives,
коју сам добио од својих рођака,
from people I didn't know.
to come out of the darkness.
да изађем из таме.
with the same attention.
after a traumatic incident,
после трауматичног инцидента
које сам лично познавао.
went through a difficult divorce
прошло кроз тежак развод
anything anymore to their spouse?
да објасне свом супружнику?
this beautiful inscription at the top.
имају овај дивни натпис на врху.
nothing is forgotten."
ништа није заборављено.”
њихову посвећеност
aid workers around the world
широм света буду боље заштићени.
they have brought to be switched off.
које су донели угаси.
asked me, "But why do you continue?
много ме је колега питало:
Зашто радиш овај посао?
my kidnapper had won.
да су моји киднапери победили.
ABOUT THE SPEAKER
Vincent Cochetel - HumanitarianVincent Cochetel is the Director of the Bureau for Europe at the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR).
Why you should listen
Vincent Cochetel is the Director of the Bureau for Europe at the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR). There he focuses on the specific challenges of the region — maintaining quality in asylum-seeking procedures, ensuring access to protection for those fleeing the conflict in Syria, combatting a rise in xenophobia, and allocating resources for those affected by conflicts of the past.
In 1998, Cochetel was kidnapped near Chechnya. For 317 days, he was chained to a bed frame in a cellar and deprived of light. But far from withdrawing from humanitarian work, the experience made him more determined than ever to improve the rights of refugees worldwide. He has written articles on numerous refugee issues and contributed to the drafting of several UNHCR training manuals related to staff safety, emergency management, and protection.
Vincent Cochetel | Speaker | TED.com