Lera Boroditsky: How language shapes the way we think
Лера Бородитски (Lera Boroditsky): Како језик обликује начин на који размишљамо
Lera Boroditsky is trying to figure out how humans get so smart. Full bio
Double-click the English transcript below to play the video.
using language ...
коју ми, људи, поседујемо.
that we humans have.
thoughts to one another.
компликоване мисли једни другима.
I'm making sounds with my mouth
својим устима док издишем ваздух.
air vibrations in the air.
those vibrations from your eardrums
те вибрације са бубних опни
we humans are able to transmit our ideas
можемо да преносимо своје идеје
knowledge across minds.
in your mind right now.
у главу управо сада.
валцер у библиотеци
relatively well in your life so far,
до сада било релативно нормално,
that thought before.
да мислите о њој, користећи језик.
one language in the world,
само један језик на свету -
spoken around the world.
разликују на многе начине.
from one another in all kinds of ways.
обликује начин на који мислимо.
shape the way we think?
about this question forever.
император, је рекао:
is to have a second soul" --
значи имати другу душу.“
that language crafts reality.
Shakespeare has Juliet say,
Шекспирова Јулија каже:
слатко би мирисало и са другим именом.“
would smell as sweet."
language doesn't craft reality.
не обликује стварност.
back and forth for thousands of years.
there hasn't been any data
да нам помогну да одлучимо шта је тачно.
and other labs around the world,
и другим лабораторијама широм света
to weigh in on this question.
да пресудимо по овом питању.
some of my favorite examples.
неке од својих омиљених примера.
from an Aboriginal community in Australia
из домородачке заједнице у Аустралији
на крајњем западу Кејп Јорка.
at the very west edge of Cape York.
words like "left" and "right,"
речи као што су „лево“ и „десно“,
у основним странама света:
is in cardinal directions:
I really mean everything.
on your southwest leg."
to the north-northeast a little bit."
мало на северо-североисток.“
in Kuuk Thaayorre is you say,
на језику Кук Тајора је:
around your day,
о томе у ког смеру идете.
oriented pretty fast, right?
да се веома брзо оријентишете, зар не?
couldn't get past "hello,"
да стигнете даље од „здраво“
which way you were going.
like this stay oriented really well.
налик овом оријентишу се веома добро.
него што смо мислили да људи могу.
than we used to think humans could.
were worse than other creatures
од осталих створења
in our beaks or in our scales."
у кљуновима или крљуштима.“
trains you to do it,
можете то заиста да радите.
who stay oriented really well.
који се веома добро оријентишу.
from the way we do it,
од начина на који ми то радимо,
your eyes for a second
there, there, there, there ...
тамо, тамо, тамо, тамо...
in this room was not very high.
у овој просторији није сјајна.
у когнитивној способности
ability across languages, right?
distinguished group like you guys --
група као што сте ви,
and they would know.
петогодишњака и он би знао.
in how people think about time.
у томе како људи размишљају о времену.
у различитим раздобљима.
of my grandfather at different ages.
to organize time,
да организује време,
са лева на десно.
у супротном смеру -
in the opposite direction,
told you about, do it?
о којој сам причала, то урадио?
као што су „лево“ и „десно“.
like "left" and "right."
да седе окренути ка југу,
да седе окренути ка северу,
да седе окренути ка истоку,
get locked on the body at all,
уопште не доводи у везу са телом,
онда време пролази овуда,
онда време пролази овуда.
then time goes this way.
а време пролази овуда.
the direction of time chase me around
смер времена да ме прати
time is locked on the landscape.
of thinking about time.
да се размишља о времену.
how many penguins are there.
колико овде има пингвина.
that problem if you solved it.
тај проблем ако сте га решили.
four, five, six, seven, eight."
четири, пет, шест, седам, осам.“
означава колико их има.
was the number of penguins.
that you're taught to use as kids.
који сте научили као деца.
and you learn how to apply it.
и како да је користите.
одређене речи за бројеве.
don't have exact number words.
a word like "seven"
реч као што је „седам“
these languages don't count,
ове језике не броје
keeping track of exact quantities.
око одређивања тачног броја нечега.
to match this number of penguins
да повежете овај број пингвина
тако што ћете бројати.
that linguistic trait can't do that.
тај лингвистички трик не могу то да ураде.
they divide up the color spectrum --
како раздвајају спектар боја -
lots of words for colors,
"light" and "dark."
„светло“ и „тамно“.
boundaries between colors.
где стављају границе између боја.
there's a world for blue
постоји реч за плаву боју
that you can see on the screen,
have to differentiate
морају да направе разлику
и тамноплаве, „сини“.
of experience of, in language,
ово животно искуство
to perceptually discriminate these colors,
да направе разлику између ових боја,
Russian speakers are faster
када је ова језичка граница у питању.
to tell the difference
између светлоплаве и тамноплаве.
as they're looking at colors --
мозгове људи док гледају боје -
from light to dark blue --
прелазе из светлоплаве у тамноплаву -
different words for light and dark blue
за светлоплаву и тамноплаву
as the colors shift from light to dark,
док се боје мењају од светлих ка тамним
has categorically changed,"
до промене у врсти“,
of English speakers, for example,
који говоре енглески, на пример,
this categorical distinction,
јер није дошло до промене врсте.
of structural quirks.
зачкољице у структурама.
often masculine or feminine.
често мушки или женски.
у немачком, али мушког рода у шпанском,
in German but masculine in Spanish,
consequence for how people think?
по то како људи размишљају?
as somehow more female-like,
гледају на сунце као нешто женственије,
to, say, describe a bridge,
и шпански да, на пример, опишу мост
feminine in German,
граматичког рода у немачком,
to say bridges are "beautiful," "elegant"
који говоре немачки рећи
will be more likely to say
који говоре шпански рећи
they describe events, right?
како описују догађаје, зар не?
"He broke the vase."
„Сломио је вазу.“
to say, "The vase broke,"
„Ваза је сломљена“
that someone did it.
да је неко то урадио.
we can even say things like,
можете чак рећи и:
unless you are a lunatic
осим ако нисте лудак
looking to break your arm --
да сломите руку
you would use a different construction.
другачију структуру.
will pay attention to different things,
обраћаће пажњу на другачије ствари
usually requires them to do.
обично захтева од њих да ураде.
to English speakers and Spanish speakers,
који говоре енглески и шпански,
запамтиће ко је крив
to say, "He did it; he broke the vase."
„Он је то урадио. Он је сломио вазу.“
less likely to remember who did it
који говоре шпански запамтити ко је крив
that it was an accident.
да је била незгода.
to remember the intention.
different things about that event.
другачије ствари у вези са догађајем.
for eyewitness testimony.
на сведочење очевидаца.
for blame and punishment.
someone breaking a vase,
as opposed to "The vase broke,"
а не: „Ваза се сломила“,
if I just said, "He broke it,"
ако сам рекла: „Он ју је сломио“,
our reasoning about events.
на који размишљамо о догађајима.
shape the way we think,
да обликује начин на који мислимо,
са простором и временом,
coordinate frames from each other.
координатним системима.
really deep effects --
и далекосежне последице -
по питању бројева.
with the case of number.
you can't do algebra,
да не можете да рачунате,
to build a room like this
да се направи оваква просторија
gives you a stepping stone
за бројеве је први корак
really early effects,
basic, perceptual decisions.
основне, перцептивне одлуке.
perceptual decisions that we make.
перцептивне одлуке које доносимо.
may be a little silly,
је можда мало смешан,
grammatical gender applies to all nouns.
се односи на све именице.
да обликује како размишљамо
how you're thinking
named by a noun.
of how language can shape things
како језик може да обликује ствари
or eyewitness memory.
или сећања очевидаца.
in our daily lives.
is that it reveals to us
лежи у томе да нам открива
the human mind is.
и прилагодљив људски ум.
not one cognitive universe, but 7,000 --
један когнитивни универзум, већ 7 000;
spoken around the world.
and change to suit our needs.
да их прилагодимо својим потребама.
so much of this linguistic diversity
толико много те језичке разноликости.
will be gone in the next hundred years.
ће нестати у наредних сто година.
the human mind and human brain
English-speaking undergraduates
америчких студената који говоре енглески.
is actually incredibly narrow and biased,
невероватно ограничено и пристрасно,
with this final thought.
ову идеју на крају.
of different languages think differently,
различите језике другачије размишљају,
how people elsewhere think.
како други људи размишљају.
shapes the way that you think.
обликује начин на који ви размишљате.
на који размишљам?“
ABOUT THE SPEAKER
Lera Boroditsky - Cognitive scientistLera Boroditsky is trying to figure out how humans get so smart.
Why you should listen
Lera Boroditsky is an associate professor of cognitive science at University of California San Diego and editor in chief of Frontiers in Cultural Psychology. She previously served on the faculty at MIT and at Stanford. Her research is on the relationships between mind, world and language (or how humans get so smart).
Boroditsky has been named one of 25 visionaries changing the world by the Utne Reader, and is also a Searle Scholar, a McDonnell scholar, recipient of an NSF Career award and an APA Distinguished Scientist lecturer. She once used the Indonesian exclusive "we" correctly before breakfast and was proud of herself about it all day.
Lera Boroditsky | Speaker | TED.com